Pojam agilnog razvoja softvera pojavio se otprilike u vrijeme kada se akademska zajednica počela interesovati za ono što su softverski inženjeri radili kako bi sebi olakšali posao. U ovoj iterativnoj metodologiji „malih koraka“, koja za cilj ima pravovremenu realizaciju projekata, provode se opsežne analize, dok je identifikacija problema jasno odvojena od konkretnog razvoja. Od iste boljke pati i dizajn radnih tokova.

„Dizajn modela radnog toka“ - ovo zasigurno zvuči kao poduhvat koji se može izvesti isključivo pomoću najsavremenijeg softvera. Tako „tehnička“ formulacija sugeriše zagonetku koja zahtijeva sofisticirane alate i dubinsko poznavanje oblasti, a korisnika često ostavi u strahu pred nepoznatim. Ne treba napominjati da od pomoći nisu ni ezoterični žargon niti nizovi akronima koje su osmislili eksperti. Nejasan i sveobuhvatan izraz „poslovni procesi“ samo doprinosi zabuni.

Jako često čujemo klijente kako govore: „Imamo problem s internom komunikacijom koji pokušavamo riješiti informatičkim alatom. Treba nam sistem za upravljanje radnim tokovima."